Druga škola zagovara naglo buđenje i naglo njegovanje, odnosno smatra da je naša priroda po sebi savršena i da jednom to uvidjevši nema više ničega što bi trebalo njegovati i usavršavati.
S druge strane, slobodoumniji i manje »potisnuti« roditelji težiće da svojim uticajem Professionalšire društveni filter (i nad-ja) i povećaju njegovu propustljivost.
Četiri plemenite istine predstavljaju fundamentalni koncept budizma. Upravo njihovim uviđanjem Šakjamuni Buda (kako se često naziva istorijski buda, Sidarta Gautama) je doživeo probuđenje i nirvanu. U tom smislu težnja i napor da se četiri plemenite istine shvate, ne samo na intelektualnom nivou već, pre svega, na intuitivnom nivou, tzv.
Upravo suprotno bi se zapazilo kod pripadnika miroljubivog zemljoradničkog plemena koji bi osetio poriv da ode i ubija i pljačka pripadnike drugih grupa. Ni on, po svoj prilici, ne bi here sebi dozvolio da postane svestan svojih poriva, već bi, umesto toga, razvio neki simptom — možda nesavladiv strah. Još jedan primer: u našim velikim gradovima sigurno postoje mnogi trgovci koji imaju mušteriju kojoj je, recimo, preko potrebno odelo, no koja nema dovoljno novca da kupi makar ono najjevtinije.
U vezi s naglašavanjem društvene prirode nesvesnosti moramo dati dve dopune. Prva, prilično očigledna, jeste da povrh društvenih zabrana postoje i individualne razrade ovih tabua koje se razlikuju u svakoj porodici; plašeći se da će ga roditelji »napustiti« zato što je svesno iskustava koja su njima kao pojedincima tabu, dete će uz društveno normalno potiskivanje, potisnuti i ona osećanja kojima individualna svojstva filtra ne dozvoljavaju da dospeju do svesti.
Razvijao se pod uticajem hinduizma, što se ogleda u služenju božanstvima i upotrebi složenih rituala[19]. U 11. veku je vađrajana postala sasvim ustaljena na Tibetu, gde je prolazila kroz dalji razvoj.
Keisaku, "štap pažnje", u japanskoj soto zen školi. Nasilje je primenjivano nad ženama jednako kao i muškarcima. Zen tradicija beleži priču o monahinji Gišo, koja se zaredila kad joj je bilo deset godina.
Zen je učenje o večnosti, večnosti koja je samo niz pojedinačnih trenutaka koje je važno duboko živeti. Budite oprezni, kažu zen učitelji, izoštrite vašu pažnju bolje od najfinijeg mača. Samo tada ćete biti na Putu, samo tada ćete pomoću nje moći da obavite svaku stvar.
Iz sanskritskog dhjana izveden je kineski znak chan, da bi kasnije u japanskom postao zen. Iako je zen najpoznatiji naziv za ovu školu budizma na zapadu, također je poznata kao chan u Kini, seon u Koreji, tjen u Vijetnamu i dhjana u Indiji.
Ne shvaćajući ovo, danas mnogi “istraživači” zena misle da je potrebno odbaciti um i logiku, i živjeti nastojeći probuditi prajnu. Ali zen ne govori o odbacivanju uma, već o njegovom nadilaženju. No, ne može se nadići ono što se prethodno nije usvojilo.
Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle prve propovedi, zajednica obraćenih spektakularno je rasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete. Narednih forty five godina Buda je propovedao po severoistočnoj Indiji. Indijski budizam, zajedno sa drugim rastućim asketskim pokretima, bio je izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom društvu.[thirteen]
Ako posmatram neku osobu, ja sam svestan te osobe, svestan sam svega što mi se događa u vezi s tom osobom, no jedino ako se od nje odvojim na razdaljinu koja deli subjekat od objekta, biće ova svest istovetna sa intelektualnim razmišljanjem. Isto važi i za svest o tome da dišem, koja nipošto nije isto što i razmišljanje o disanju, u stvari, kad jednom počnem da mislim o svom disanju, više nisam svestan svog disanja. Isto važi i za sve činove kojima se povezujem sa svetom. O ovome će kasnije biti više reči.
Kanđur ("Prevedena reč"), koji je sadržao dela pripisivana Budi Sakjamuniju, drugim transcendentnim budama i tantričkim božanstvima koja se identifikuju kao bude;
Kritičari Vatsiputre su tvrdili da on ponovo uvodi stari bramanski koncept atmana kojeg se Buda odrekao.[thirteen]